"O tome svedoči podatak o držanju Šarla Loazoa, francuskog publiciste i diplomate. On se zalagao za rešenje jugoslovenskog pitanja stvaranjem dve države: srpsko-pravoslavne, i katoličke hrvatsko-slovenačke."
Istorija zanemaruje međuljudske odnose i psihologiju državnika. Taj Šarl je sigurno bio obrazovan, inteligentan, porodično stabilan bar u jednom delu svoje životne dobi,i mislio nam je dobro. Jugoslovenska ideja bez neke vrste ...cida je čist idiotizam. U tom smislu je Staljin a donekle i Tito bio racionalniji i efikasniji u genezi nadnacije. Čak ni oni nisu uspeli a imali su svu moć ovoga sveta i odrešene ruke.????!

Najblaže što se o Lj.Mihajloviću u političkom smislu može reći je da je bio nepopravljivo naivan – a takvima u politici nema mesta. Međutim g.Rastović nam ništa jasno ne kazuje o njegovom životu u periodu od 1925-1957g: “… Posle povlačenja iz diplomatske službe 1925. godine, kandidovao se za narodnog poslanika na listi Demokratske stranke. Bavio se i književnim radom i 1922. osnovao Fond za nagrađivanje dela lepe književnosti. Preminuo je 1957 godine”. Posebno je zanimljivo saznati nešto o rupi u biografiji od 1941 – 1957 g.

Druže MARIN drugu vi priču pričajte .

1925. godine, kandidovao se za narodnog poslanika na listi Demokratske stranke.
Ovo je poluistina.
Zvaničan naziv stranke je
Jugoslovenska demokratska stranka.
(osnovana u Sarajevu 1919 ujedinjenjem
Srpske napredne stranke koja nije mogla da se oporavi od teškog poraza 1889,Samostalne radikalne stranke koja odvajanjem od Pašićevih radikala 1902 nije mogla da se dočepa vlasti,i nekoliko strančica iz Hrvatske i Slovenije, računajući "prečane" sa neuravnoteženim Pribićevićem)
Skrivalice radi izgubilo se ono -jugoslovenaska-
Nije uopšte sporna potreba da se napiše biografija narečenog gospodina kao i biografije svih koji su učestvovali a nisu bili dorasli istorijskom trenutku.
Nevolja su pisanija gde se piše po modelu koji je izložio naš uvaženi filozof i jedan od osnivača DSa Svetozar Stojanović u delcu pod naslovom
OD DISIDENTSKOG MARKSISTE DO REVOLUCIONARNOG DEMOKRATE
Jedno lutanje bez smisla, sa jugoslovenstvom kao porodičnom tradicijom.

Slažem se da je Jugoslovenstvo bila velika greška ali se pitam koliko bi Srbija mogla da dobije kad joj je najveći saveznik Carska Ruisija pala u revoluciji, prvo u Martu 1917 pa konačno u Novembru iste godine.

Nije sigurno da bi Srbija i Crna Gora sa južnom Dalmicijom dobili BiH, Srem, Banat i Bačku a kamoli severnu Dalmiciju, Lika, Kordun, Banija, itd.

Greške jesu napravljene u stvarenje KSHS ali tragične, smrtonosne greške su napravljene i u Jajce 1943 kad su stvorene AVNOJske granice.

Kojim kategorijama nominujete greške u stvaranju KSHS ili AVNOJa nije toliko važno osim da su BILE pogreške - koje su još i danas aktuelne . To je najveća greška , što se na minulim nismo baš ništa naučili .A ko ne zadržava životno iskustvo , taj nikada ne odraste .

Kao sto je prof. Rastovic naveo u naslovu, rad se bavi jugoslovenskom delatnoscu Ljubomira Mihailovica za vreme Prvog svetskog rata, stoga je pitanje biografije pomenute licnosti ostavljeno za neka buduca istrazivanja. Zadatak istoricara je da na osnovu originalne arhivske gradje ukaze na odredjene procese, dogadjaje i njihove posledice. U ovom slucaju se radi o stvaranju jugoslovenske drzave i delatnosti manje znacajne licnosti, ali ipak licnosti koja je u odredjenoj meri uticala da se ostvare ratni ciljevi srpske vlade. Nepobitno je, gledajuci sa ove vremenske distance, da je ujedinjenje predstavljalo veliku gresku i imalo teske posledice za srpski narod, ali je isto tako vazno da se u tumacenju tadasnje politike ne koriste savremena iskustva koja ne daju istorijsku istinu, vec vrse reviziju istorije, veoma stetnu po srpsku drzavu i narod. Odlican tekst, puno uspeha u daljem radu profesore.